U sklopu projekta predstavljanja domaćih autora i ilustratora knjiga za decu, Lonac Slikovnica je zakuvao nov intervju i to sa ilustratorom Dušanom Pavlićem! Poslednji put smo pisali o njemu u recenziji slikovnice Kako je zeka upoznao vevericu (avantura za nevericu) autora Milana Mihaljčića.
Pročitajte kako pronalazi inspiraciju u ne-preterano-inspirativnim radovima, šta trenutno ilustruje i koja mu je omiljena slikovnica iz detinjstva! Kao i u prethodnom razgovoru sa ilustratorkom Majom Veselinović, Dušan je preobukao lonac novim logom i banerom!
-
Zdravo, Dušane i dobrodošao u Lonac Slikovnica! Kakvi projekti će se kuvati u tvom loncu 2018. godine?
Zdravo, dragi loncu. Pa ja uvek krčkam buduće slikovnice i knjige u nekoliko lonaca. Neki su veliki neki su mali, ali svi su mi podjednako važni. Pa ovako… polako završavam novu slikovnicu iz serijala Kreativnog centra Ana i Filip istražuju. Ana i Filip ovog puta istražuju more i život na moru. Zatim nastavljamo u istom serijalu sa Anom i Filipom na selu. To bi taman trebalo da stigne za raspust, a to je pravo vreme. Zatim krećemo sa ilustrovanjem jedne interesantne knjige o Srbiji autora Simeona Marinkovića. Proputovaćemo kroz sve regione naše lepe zemlje.
Ove godine želeo bih da nastavim sa serijalom slikovnica za najmladje čitače KO? ŠTA? GDE? Tri nove teme. Neka naslovi ostanu tajna. Od autorke Ane Đokić čekamo nastavak Strašne priče ove godine. Princ i strašni zmaj odlaze u nove avanture. A u dalekom Londonu uskoro izlazi prva od planirane tri slikovnice Alfie’s Way koje radim sa spisateljicom Tanjom Karinom. Ovo je serija o dva brata medvedića koji sa svojim drugarima iz šume rešavaju strašno komplikovane zadatke… ali na kraju uz trud i hrabrost uvek uspevaju. Jedva čekam da vidim prve primerke!
-
Kao mala sam bila veliki ljubitelj Politikinog zabavnika i tvojih ilustracija, iako pojma nisam imala ko stoji iza njih. Tek kasnije sam saznala da je disketa u ćošku u stvari tvoj potpis, tj. inicijali! Kako te je Zabavnik promenio, tj. tvoju karijeru?
O, hvala ti. Ta disketa kako ti kažeš je ustvari obrnuto slovo „D“ koje naglavce stoji na slovu „P’’. Eto, tebe je asociralo na disketu, a mog prijatelja Darka Macana iz Zagreba, poznatog pisaca i strip maga, koga je takođe kopkalo šta to ustvari predstavlja, imao je sijaset objašnjenja koja je i grafički objasnio… čuvam to negde za uspomenu.
Da budem iskren, nikada nisam ozbiljno mislio da ću se baviti ilustracijom. Crtanje je bilo rezervisano za zabavu i igru. Bavio sam se 3D grafikom, grafičkim dizajnom, web dizajnom, a crtao sam stripove i ilustracije onako usput, više za sebe. Međutim kada sam na Zlatnom peru dobio nagradu Politikinog zabavnika za ilustraciju to je ipak bila prekretnica za mene. Zabavnik je bio pravo mesto gde se kod nas školuju ilustratori.
-
Koja slikovnica iz detinjstva ti je omiljena, a koju noviju bi izdvojio?
Prva je Ježeva kućica, Branka Ćopića. To je jedno staro izdanje iz pedesetih godina prošlog veka. A zatim tu su dve slikovnice od kojih se nisam odvajao: Nevidljiva ptica i Još nam samo ale fale legendarnog tandema pisca Ljubivoja Ršumovića i ilustratora Dušana Petričića.
Poslednje slikovnice koje sam sakupljao bile su serijal Winnie the Witch (Korky Paul i Valerie Thomas). Slikovnice je izdao Oxford University Press.
-
Šta dobru slikovnicu čini dobrom? Postoji li univerzalna formula?
Na početku, dobra i originalna ideja. Zatim pravi ilustrator za tekst. On će stvoriti i nadgraditi celu priču i dati svemu sliku po čemu ćemo slikovnicu pamtiti. Ta dobra hemija izmedju pisca i crtača je strašno važna stvar.
-
Verovatno se desilo da ti izdavačka kuća dodeli knjigu ili priču koja ti se i ne sviđa preterano. Kako pronalaziš inspiraciju za ilustrovanje u takvim situacijama?
Moj profesor je govorio da velik motiv ponekad može biti baš to što pred sobom imamo naizgled neinspirativni sadržaj. Ja pokušavam da pronađem detalj ili scenu koja mi se sviđa, pa od toga počinjem da razvijam ideje… tada nastupa najjače oružje svakog ilustratora, a to je mašta.
-
Koji projekat je po tebi bio najzahtevniji? Da li ti je bila frka kada si saznao da ćeš da ilustruješ Ježevu kućicu?
Verovatno one knjige koje dugo radim… obimne su, a u radu morate držati tempo da ne bi pogubili konce. Na primer, knjige S decom oko sveta 1 i 2. A Ježevu kućicu sam radio u dahu… jednostavno, znao sam kako ću. Taj tekst sam znao napamet od malena. Sve je bilo jasno. Drago mi je što se ta knjiga i danas doštampava.
-
Kako izgleda tvoj prostor za rad, reci nam nešto više o njemu!
Pa nemam neki poseban prostor za rad. I na poslu i kod kuće to je samo jedan sto i grafičke table… nisam zahtevan. 🙂
-
Već godinama posećuješ Sajam knjiga za decu u Bolonji. Do skora je Kreativni centar bio jedini izdavač iz Srbije, a kakva je situacija danas? Na štand koje zemlje (ili kojih zemalja) se uvek vraćaš i zbog čega?
Već nekoliko godina naše kolege iz Pčelice dolaze u Bolonju. Komšije su nam sa štandom na tom sajmu. Urednici mnogih naših velikih izdavačkih kuća redovno posećuju sajam i na njemu prave odabir naslova koje će prevesti i štampati za naše tržište. I pored ogromne krize i dalje se trudimo da donesemo najbolje naslove iz sveta. To ipak govori da interesovanje za dobrim knjigama i slikovnicama i dalje živi.
Eto najduže se zadržavam kod izdavača iz Španije, Francuske i Portugala. Njihova izdanja me vizelno strašno privlače. Imaju savršeno dizajnirane korice i tako maštovite ilustratore.
-
Koja slikovnica nije prevedena na srpski jezik, a smatraš da bi definitivno trebalo da bude?
Pa eto možda Winne the Witch. Kod nas u kući to je kult. Ja obožavam duhovite tekstove i ilustracije sa puno detalja. Taj serijal ima stvarno dobre i duhovite teme.
-
Da li si imao podršku kada si odlučio da upišeš Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna? I šta bi sadašnji Dušan, likovni urednik i ilustrator sa bogatom biografijom, rekao mlađem Dušanu na početku karijere?
Jesam, nisu pokušavali da me odgovore, a znam da im nije bilo lako. Na primer, moja majka je želela da upiše likovu akademiju, ali je na kraju završila arhitekturu kao sigurnije zvanje. Želeli su da budu sigurni da je to moja čvrsta odluka.
Danas bih sebi rekao: Dule, ti si lud!
Više o Dušanu
Dušan Pavlić (1968) je ilustrator, likovni urednik i dizajner knjiga u izdavačkoj kući Kreativni centar. Ilustrovao je knjige za kuće Kreativni centar, Zavod za udžbenike, Laguna, Dječja knjiga / Bosanska riječ, Klett, Knjiga u centru, Atlas / Glénat, Oxford University Press, Cambridge University Press, Usborne Publishing, McGraw-Hill itd.
Objavljivao je ilustracije u Politikinom Zabavniku, dečjem dodatku Večernjih novosti, Vremenu itd.
Pavlićeve ilustracije su nagrađivane Zlatnim Perom, Nevenom, Grifonom, zatim na Majskom salonu i sajmovima knjiga u Beogradu i Novom Sadu. Za svoje radove dobijao je nagrade u Italiji, Belgiji i Brazilu. Njegove ilustracije predstavljene su na Međunarodnom sajmu dečjih knjiga u Bolonji 1999. godine.
Ostale intervjue na našem blogu možete pronaći ovde.
Lonac Slikovnica 
3 thoughts on “Intervju: Dušan Pavlić”