Priručnik

Šta su slikovnice?

Iako nije lako definisati slikovnice, najsažetija definicija bi bila „simbioza teksta i ilustracije“. Sam tekst nije dovoljan, kao što ni same ilustracije ne čine slikovnicu. Reči i slika zajedno čine taj jedinstveni književni žanr. Mada, postoje i slikovnice bez ijedne reči koje tek pričaju priče na poseban način.

Slikovnice mogu biti različitog formata i oblika, ali uglavnom imaju 32 strane od korice do korice, mada na našem tržištu taj broj dosta varira.

Šta nisu slikovnice?

Slikovnica nije bilo koja knjiga za decu koja ima malo reči, kao što nije ona koja ima puno slika. Jeste, rekli smo da je teško definisati slikovnicu, ali je umetnički faktor presudan. Zaboravite na princeze, Ivice i Marice i Pepe prasiće! Ništa lično, ali može to i bolje. Isto tako, ukoliko na slikovnici nije jasno naznačeno ko je autor i ilustrator, to nije dobar znak za kvalitet te knjige.

Kako se čitaju slikovnice?

Dete može čitati samo, u paru, u grupi. U sebi ili naglas. Ako su i odrasli uključeni, čitaju se detetu ili, idealno, sa detetom. Postavljaju se (pot)pitanja, udubljuje se u ilustracije i njene detalje, pogađa se šta će se sledeće desiti, izmišlja se. Ali najbitnije, čita se tekst i čitaju se ilustracije.

Kako se ne čitaju slikovnice?

Na brzaka. Bez strpljenja. Često se kaže da se „slikovnice brzo pročitaju“, ali možda je potrebno uključiti maštu i pristupiti sa više elana. Ne čita se na silu i kao obaveza. Ukoliko dete želi da po deseti put čita istu slikovnicu, dozvolite mu da uživa u istoj!

 

sentence

Advertisements