Priručnik

Šta su slikovnice?

Iako nije lako definisati slikovnice, najsažetija definicija bi bila „simbioza teksta i ilustracije“. Sam tekst nije dovoljan, kao što ni same ilustracije ne čine slikovnicu. Reči i slika zajedno čine taj jedinstveni književni žanr. Mada, postoje i slikovnice bez reči (wordless picture books) koje tek pričaju priče na poseban način.

Slikovnice mogu biti različitog formata i oblika, ali uglavnom imaju 32 strane od korice do korice, mada na našem tržištu taj broj dosta varira.

Šta nisu slikovnice?

Slikovnica nije bilo koja knjiga za decu koja ima malo reči, kao što nije ona koja ima puno slika. Jeste, rekli smo da je teško definisati slikovnicu, ali je umetnički faktor presudan. Zaboravite na princeze, Ivice i Marice i Pepe prasiće! Ništa lično, ali može to i bolje.

Kako se čitaju slikovnice?

Sami, u paru, u grupi. U sebi ili naglas. Ako su i odrasli uključeni, čitaju se detetu ili, idealno, sa detetom. Postavljaju se (pot)pitanja, udubljuje se u ilustracije, pogađa se šta će se sledeće desiti, izmišlja se. Ali najbitnije, čita se tekst i čitaju se ilustracije.

Kako se ne čitaju slikovnice?

Na brzaka. Bez strpljenja. Prebacivanje „slikovnice se brzo pročitaju“ služi onima koji takođe koriste izgovore kao što su manjak vremena (razumemo roditelje, ali razumimo i decu), manjak para (učlanjivanje dece predškolskog uzrasta u biblioteku je besplatno) i manjak mašte (neka odrasli nađu i otvore tu fioku u sebi).

 

sentence

Advertisements