Autori, Ilustratori, Intervjui

Intervju: Eva Mušinski i Karsten Tajh

Eva Mušinski i Karsten Tajh su zajedno napisali i ilustrovali serijal o Kauboju Kosti i njegovom društvu na ranču “Srećica”. Dok je Kosta uveliko popularan u Nemačkoj, odakle nam dolaze Eva i Karsten, u Srbiji ih je nedavno izdao Kreativni centar.

Pitali smo ih o omiljenim slikovnicama iz detinjstva i susretima sa današnjom decom, ali nas je najviše zanimao kreativni proces stvaranja slikovnice! Kako razvijaju svoje ideje, stavljaju ih na papir, traže mišljenje drugih… Da li je sve to za nijansu jednostavnije ili teže kada je su i partneri? Hvala Evi i Karstenu na vremenu, kao i Kreativnom centru koji nas je povezao!

  • Serijal o Kauboju Kosti je već izdat na sedam jezika. Kako ste uopšte dobili ideju za priču o kauboju koji nema konja, pije kafu iz šolje ukrašene cvetnim motivima i ima baštu s povrćem?

Godine 2003. su nas pitali da napišemo knjigu za čitače početnike. Tada su „Pirati sa Kariba“ bili popularni i svi izdavači su hteli piratske priče za decu, ali smo mi odlučili da napravimo nešto drugačije. Takođe smo hteli drugačijeg heroja. Karsten je prvi dobio ideju, iako godinama razvijamo različite priče i likove. Tako je i Kauboj Kosta vremenom postao neka vrsta „talentovanog sanjara“ kojeg je Eva videla u Karstenu, dok je i svinja Cica vremenom postala promišljena i zaštitnički nastrojena što je Karsten video u Evi.

  • Kako je došlo do zajedničkog rada na serijalu o Kosti i njegovim avanturama?

Oboje smo ilustratori i često ilustrujemo priče koje nam se i ne sviđaju. Zato smo odlučili da zajedno napravimo našu priču – kao tim.

Prvi projekat je bila slikovnica „Hat das Nilpferd Streifen?“ („Ima li nilski konj pruge?“) koja je postala popularna, tako da smo nastavili da radimo zajedno. Učinili smo sledeći korak – napisali smo i ilustrovali Kauboja Kostu za izdavačku kuću Tulipan u Nemačkoj.

Pišemo, ilustrujemo i stvaramo koncepte zajedno, ali i samostalno.

Eva i Karsten
Eva Mušinski i Karsten Tajh

 

  • Kako izgleda Vaša saradnja? Da li Eva napiše priču, a potom Karsten ilustruje onako kako je zamišlja? Ili zajedno osmišljavate likove?

Pišemo zajedno i zatim Karsten ilustruje. Znate, živimo i radimo kao par. To nekada pojednostavi posao, a nekad i ne… Kada je naš sin Valentin počeo da čita, bio je naš najzahtevniji kritičar.

Obično bismo započeli da diskutujemo na temu novog lika posle dobrog obroka, opušteni. Zatim sumiramo zaključke na ogromnom papiru preko jednog dugačkog stola. Pred kraj pisanja to je već šareni tapet! To je zato što smo ilustratori – moramo da vidimo ono što zamislimo. Radimo na tekstu i skicama sve vreme da bismo videli kako priča teče.

  • Da li biste i sami voleli da živite na nekom ranču kao što je Kostina „Srećica“?

Od prošle godine imamo malu baštu sa voćem i povrćem. Kada sunce zađe sedimo ispod naše jabuke, posmatrajući ptice i pčele. To je „Srećica“, zar ne?

  • Kontrast između kauboja koji jašu sami kroz preriju, hvataju krave lasom i spavaju pored vatre i kauboja Koste ga čine vrlo dopadljivim i njegove avanture još zabavnijim. Zbog čega je važan humor u knjigama za decu?

img_0964.jpg
Kauboj Kosta

Humor je uvek vrlo važan. Čini život i ljude dosta zanimljivijim. Dobar smisao za humor je most ili ključ između srca, uma i dubljih misli. Moć smejanja može da sačuva dostojanstvo. Čini da čudovište postane miš. Ljudi bez humora su kao kaktusi bez cveća, zar ne?

  • Koji su izazovi u pisanju, tj. ilustrovanju knjige za čitaoce u nastajanju?

Zanimljivo je kako izdavači insistiraju na prednostima i važnosti knjige naspram konkurencije u vidu digitalno – zabavnog sadržaja. Sve više se čini da pokušavaju da prodaju mazgu za trku konja.

Nadam se da će raznovrsnost u pisanju i ilustrovanju pobediti trend, jer će na taj način više posebnih ljudi čitati više posebnih knjiga i stvoriti drugačije misli u drugačijem svetu.

  • Kako ohrabriti i dati podršku detetu na putu ka samostalnom čitanju?

Roditelji su posebno uzori detetu kada ono ima 5 – 7 godina. Trebalo bi da pokažu na svom primeru koliko je knjiga važna, ali i zabavna!

  • Koje ste slikovnice voleli kada ste bili mali, a koje Vam se danas dopadaju?

U mojoj porodici nije bilo preterano knjiga, kao ni televizora, jer sam bio dete radničke klase. Ponekad bi moja majka kupila knjigu, ali u supermarketu, mislim. Sećam se knjige o crnom konju i dečaku u američkoj divljini. Ugljene olovke i veoma ekspresivni stil 50-ih godina prošlog veka. Takođe sam voleo Diznijeve slikovnice kada sam bio dete. Nedeljama bih spavao sa knjigom ispod jastuka! Jedna od omiljenijih knjiga danas mi je „Une soupe au caillou“ („Kamena supa“) od Anais Vaugelade.

406_original
Kauboj Kosta i svinja Cica
  • Učestvujete u raznim susretima sa decom u školama, knjižarama ili sajmovima knjiga. Podelite sa nama jednu anegdotu!

Jednoga dana sam gostovao u školi i u publici je bilo pet dečaka poreklom iz Turske. To nije neubičajeno, ali su bili obučeni kao njihova starija braća sa kačketima i zlatnim ogrlicama – pravi ulični momci. Da su bili za nijansu više namršteni – izrasla bi im brada!

A ja sam došao sa Kaubojom Kostom! Pomislio sam da sam gotov i da bi jedino Dart Vejder uspeo da ih zabavi. Ali posle radionice su mi pomogli da odnesem moje stvari do automobila, pričajući ozbiljno među sobom o avanturama Kauboja Koste, svinje Cice i krave Ruže. „Kauboja Kosta je kul tip!“, zaključili su dubokim glasom i srdačno smo se pozdravili.

cropped-lonac-slkovnica3.png

Ostale intervjue sa autorima i ilustratorima pročitajte ovde.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.